Ако је поверење, како каже Ериксон, "безбедно ослањање на интегритет другог", онда хитна услуга измештања деце из породице, коју спроводе центри за социјални рад, представља насилно урушавање интегритета родитеља и насилну дестабилизицају формираног поверења детета.
Tамара Брадић, психолог и психотерапеут,
УГ "Глас душе"
Психолог Тамара Брадић каже да деца треба да буду са својом мајком:
- Деца нису са мајком иако их је суд њој доделио, а неко у Центру за социјални рад доноси субјективне одлуке.
Још на факултету смо учили да субјективна процена једне особе није довољно валидна да би се било шта урадило.
Потребна је процена тима људи. Оно што дугогодишња пракса и моје искуство показују да се одлуке доносе без било каквих превентивних мера, односно социјалне подршке.
Питање је ко запошљава људе у центрима за социјални рад и на који начин су они трауматизовани и пројектују своју трауматизацију на недужне родитеље и децу.
Морамо да одбранимо нашу децу, а то су Анини синови.
Извор: НОВОСТИ
Линк до текста:
ODVELI MI SVA TRI SINA: Novasađanka traži da joj iz Sigurne kuće vrate oduzetu decu (FOTO)
Данас, 06.03.2024. године у прес центру УНС у Београду одржана је конференција за медије поводом случаја Ане Михаљице којој су три сина одузета од стране ЦЗСР Нови Сад упркос усвојеној жалби суда коју је поднео адвокат Милан Босика.
Ова конференција је ујединила више од 30 удружења грађана који су се отворено изјаснили против институционалног насиља.
На конференцији је говорила и председник УГ "Глас душе" Тамара Брадић.
"С обзиром на дугогодишње проблема са којима се суочавају корисници центара за социјални рад у Србији, сматрам да треба основати независне институције које ће контролисати рад ових установа као и појачати контролу запошљавања у истим", изјавила је Тамара Брадић.
.jpg)
Да ли ће се људи вратити Богу делује као судбоносно питање човечанства. Опет, да ли се уопште и ради о недоумици, јер у Јеванђељу је јасно наведено да ће с Богом у задње дане бити врло мало људи? Најгоре од свега јесте ако се налазиш у заблуди да си с Богом, а ниси. И Господ на то упозорава хришћане када каже: „долази час када ће сваки ко вас убија мислити да Богу службу приноси. И то ће чиити, јер не познаше Оца ни мене.“ (Јов. 16,2). А како да Га познамо? Како да збиља знамо да ли смо с Богом или не? Три су хришћанске заповести кључне, уколико се њих држимо знамо да смо с Богом, уколико им тежимо из све снаге можда ћемо једног дана моћи рећи да их се држимо и тада ћемо се одупремо свим нападима овог света јер ћемо бити с Богом. И сви знају те три заповести, и можда баш што их сви знају, врло мало их се држи.
Прва је она највећа заповест: „Господ Бог наш је Господ једини; и љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим, и свом снагом својом.“ (Мк. 12, 29 – 30). Ова љубав према Господу Богу је већа од свега што може да постоји у људском животу, уколико тако није, човек и није с Богом. Оваква љубав коју човек осећа јесте право познање Бога и стварног Божјег присуства у нашим животима. Зато и каже Господ: „Сваки који призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима“ (Мт. 10, 32). Ово признање је признање Христоса Бога и стојање уз ово своје признање увек, у сваком тренутку и у сваком искушењу. Зато је ова запосвест тешка јер свет који лежи у греху мрзи сваког ко признаје Господа и жели да га сломи или поткупивши га уништи. Господ на то и упозорава: „Ако вас свет мрзи, знајте да је мене омрзнуо пре вас“ (Јов. 15, 18). Та љубав је толико силна да човеку ни дете своје, ни жена своја, ни мајка, ни отац, ни сестра, ни брат не могу бити пречи и важнији од Господа Бога.
Друга тешка, за многе несхватљива, заповест по којој ћемо знати да ли смо и да ли желимо да будемо „синови Оца свога који је на небесима“ (Мт. 5, 45), гласи: „Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вређају и гоне.“ (Мт. 5, 44). И ту нема лицемерја. Ко ово жели и може да постигне трпеће страшна искушења, муке и страдања у овом свету а зарад спасења своје душе. Спасење душе је управо та љубав према Богу, која се овде испољава и путем љубави према непријатељима који су такође, као и наши ближњи, створени према Лику Божјем. Да ли нас због љубави према непријатељу можда чека чак и прерана смрт на овом свету? Вероватно. И дај Боже да страдамо на правди Бога и да уз то и у часу смрти молимо за оне који нас убијају. Такву је љубав показао Христос, страдајући због наших грехова, а за наше спасење, рекавши на Голготи: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине!“ (Лк. 23,34). Колико ли је само тешка ова заповест.
Трећа кључна и изузетно тешка запосвест, она која велику већину одбија од Христа јер „удара“ у њихова овоземаљска богатства, у она једина богатства до којих им је збиља стало, а која „богатства“ немају Бога у себи, гласи: „иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, узми крст свој и хајде за мном“ (Мк. 10, 21). Шта рећи на ово? Процењујемо ли икада своје православље из перспективе ове Христове заповести? Можемо ли рећи да смо с Богом ако се ње не држимо? Молимо ли икада Бога за нешто а да су нам на уму те речи? Помињемо ли ову заповест када помињемо Бога? Не чини ли се онда да је све остало узалудно помињање имена Његовог?
Све ове три запосвести су једна заповест – ако волите Бога свим својим бићем, ако га признајете у сваком тренутку без обзира на искушење, муке и исмевања, онда сте и способни да будете „савршени, као што је савршен Отац ваш небески“ (Мт. 5, 48), што значи и да волите непријатеље своје, и исто тако да све разделите и да ништа немате сем крста свог, али да имате Оно што је једино важно и вечно, да имате Бога и да идете за Њим.
Колико је људи који су спремни на ово? Не каже Господ случајно да је „мало изабраних“ (Лк. 14, 24), јер иако је позив упућен свима, већина ће пре своју љубав подарити неком другоме а не Богу, као што неће ни за шта на свету дати своју мржњу према непријатељу и своју имовину коју су тако „крваво стекли“, у „зноју лица свог“ и туђег.
Др Предраг Јакшић
.jpg)
.jpg)