Удружење за духовни и психолошки развој "Глас душе" позива вас на трибину ЖИВОТ ЉУДИ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ, која ће бити обогаћена изложбом фотографија аутора Ивана Максимовића.

 

Драги пријатељи, Удружење за духовни и психолошки развој "Глас душе" позива вас
на трибину ЖИВОТ ЉУДИ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ, која ће бити обогаћена изложбом фотографија аутора Ивана Максимовића.

Трибина ће се одржати 24.фебруара (субота) у 18 часова у СКЦ "Ћирилица" у Београду.
Учествују:
Његово Преосвештенство, Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт
Др Милош Дамјановић, историчар из Косовске Митровице
Иван Максимовић, документарни фотограф и једини независни новинари са КиМ, учествује онлајн
Др Нина Крајник, лакановски психоаналитичар, доктор филозофије
Тамара Брадић, психолог и психотерапеут, докторанд из области уметности и медија
Модератор: Душан Остојић
                                                  

Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт

                                                                  
Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт (Томашевић) рођен је 25. децембра 1975. године у Сиску, Р. Хрватска, од оца пок. Неђељка и мајке Душанке, у породици крајишких Срба. Основну школу и гимназију завршио је у Петрињи, где је, у тешка ратна времена, 1994. године уписао и студије Енглеског језика и књижевности на тадашњем Филозофском факултету у Петрињи.

Вихор ратних дешавања и тешко страдање крајишких Срба у злочиначком подухвату званом “Олуја“ доводе студента Ненада и његову породицу у Србију, где он наставља студије Енглеског језика и књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Приштини.
20. априла 1997. године, као апсолвент ступа у манастир Високи Дечани за искушеника и предаје са на духовно руковођење свом духовном оцу, Епископу Артемију. На бденију, уочи Св. Краља Стефана Дечанског, у новом ратном вихору и страдању Срба на Косову и Метохији, искушеник Ненад прима завете мале схиме и на монашењу добија монашко име Ксенофонт, по преподобном Ксенофонту Цариградском.
21. децембра 2004. Епископ Артемије рукополаже монаха Ксенофонта за јерођакона у манастиру Високи Дечани, а 19. децембра 2006. године за јеромонаха у манастиру Грачаница.

На Петровдан, 12. јула 2012. године, рукопроизведен је у чин протосинђела у манастиру Св. Јована Крститеља у Љуљацима и постављен за настојатеља манастира Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама.
15. aвгуста 2020. године у манастиру Св. Првомученика и Архиђакона Стефана у Грдовићима, владика Артемије га рукопроизводи у чин Архимандрита.
На седници Епархијског савета, одржаној 22. августа 2020. године у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, једногласно је изабран за Хорепископа липљанског и ужичког.

Хиротонисан је за Хорепископа липљанског и ужичког 20. септембра 2020. у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама.
На седници Епархијског савета, одржаној 31. децембра 2020. године у манастиру Нова Никеја у Лелићу, једногласно је изабран за Епископа рашко-призренског у егзилу.
Говори течно шест страних језика и са шест језика се служи.

Др Милош М. Дамјановић

Др Милош М. Дамјановић је рођен у Косовској Митровици 2. марта 1985. године. У родном месту окончао је основно и средњошколско образовање. Студије историје завршио је на Филозофском факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. На истом универзитету одбранио је докторску дисертацију ,,Јевреји на Косову и Метохији 1918-1941“.
Учествовао је на преко двадесет међународних научних конференција у земљи, региону и иностранству. Досад му је објављено преко четрдесет ауторских и коауторских научних и стручних радова у националним и иностраним научним часописима и зборницима радова са научних конференција на српском и енглеском језику. У издању ,,Архива Војводине“ 2023. године објављена му је прва, необимна монографија ,,Др Нехемије Шенфајн (1886 – 1942). Биографија Швајцарца у Југославији“. За престижни домаћи београдски дневни лист ,,Политика“ писао је популарне историјске прилоге о непознатим српским јунацима Балканских ратова и Првог светског рата. Одржао је преко двадесет јавних предавања и изложби на различите историјске теме у Косовској Митровици и Грачаници. Лауреат је шест награда са међународних научно - књижевних конкураса на јеврејске теме у организацији Савеза јеврејских општина Србије. Добитник је прве награде за 2021. годину за рукопис проширене, радне верзије докторске дисертације на поменутом конкурсу.
Држао је више тренинга о културној баштини у Косовској Митровици и Призрену. Његово поље истраживања претежно је фокусирано на историју српских и југословенских Јевреја у XIX и XX столећу, Балканске ратове и Први светски рат, завичајну историју – прошлост Косовске Митровице и Косова и Метохије и разноврсне теме из прошлости југословенске државе, друштва и културе. Живи у Косовској Митровици.

               

Иван Максимовић

                                              

Иван Максимовић, рођен 1977. године, у Приштини.  Живео у Бресју, Косово Поље, тренутно у Звечану.

Дипломирао вајарство на Факултет уметности, универзитет у Приштини - Звечан.

Интересовање за фотографију се јавило рано а нарочито интезивно и професионално њоме почиње да се бави током студија након којих почиње да ради и као новинар да би постао једини независни српски новинар на КиМ. Његове фотографије су објављиване у готово свим дневним новинама и часописима на српском језику а кориштене су у информативним телевизијама, документарним филмовима, научним радовима, монографијама...

До сада је самостално излагао 15 пута у галеријама и Културним центрима широм Србије и учествовао на преко 50 колективних изложби од чега више од половине одржано у иностранству. На међународним фото-конкурсима освојио педесетак награда, међу којима су златне, сребрне и бронзане медаље.

Аутор је више више стотина радио, видео и фото репортажа, вести, интервјуа, документарних филова... Организовао промоције и књижевне вечери у Косовској Митровици.

Идејни творац, покретач, и аутор прве четири епизоде аудио – визуелног пројекта „Уметност живота” (2008.), до данас јединог те врсте који се бави животом и стваралаштвом српских и неалбанских уметника са Косова и Метохије након 1999. године.

Својим радом на који нису утицале политичке, културне нити било које друге интересне групе или појединци, постао је јединствени сведок дубоко истините суштине живота и страдања Срба на Косову и Метохији што је у народу препознато као такво.

Др Нина Крајник

Dr Nina Krajnik (1985) je lakanovski psihoanalitičar, doktor filozofije, pisac, predavač, prevodilac i urednik. Pionirka je lakanovske psihoanalize na prostoru Zapadnog Balkana, osnivačica međunarodnog pokreta Lakan Balkan, direktorka Instituta za ratne, političke i okoljske traume i predsednica Slovenačkog društva za lakanovsku psihoanalizu (SDLP). Glavna in odgovorna urednica izdavaštva Juno.

Odrasla je u gradu Škofja Loka u Sloveniji. Doktorirala je filozofiju sa disertacijom Nauka i psihoanaliza: Odnos između diskursa po pitanju subjekta. Diplomirala je književnost Džejmsa Džojsa sa diplomskim radom Finnegans Wake kroz lakanovsku psihonalizu. 2015. godine bila je istraživač i stipendista Fondacije Džejmsa Džojsa u Cirihu u Švajcarskoj. Učestvovala je u džojsovskim književnim školama u Trstu u Dablinu.

Studirala je na odelenju za lakanovsku psihoanalizu na Univerzitetu Pariz VIII – Vincennes-Saint Denis i u okviru Škole frojdovske stvari (École de la cause freudienne - ECF). Od 2010. do 2018. godine obavljala je ličnu psihoanalizu sa Žakom-Alenom Milerom. Kontrolnu analizu obavlja sa Vaninom Mišeli Rehtman (Espas Analitique). Delovala je u grupi DIVA na Université Populaire de Jacques Lacan i u uredništvu latinsko-američke organizacije Seminario Latino (L’Envers de Paris). Klinički rad obavljala je u psihijatrijskim bolnicama Sainte Anne, Ville – Evrard i Les Murets, na odeljenju za dečiju i adolescentsku psihijatriju bolnice Aubervillers i u kliničkom odelenju Žaka Lakana u domu zdravlja Sud Evry v Yerresu v Francuskoj. Radila je u Centru za lečenje zavisnosti i Centru za lečenje virusa HIV BASIDA u Španiji. 2016. godine bila je učesnik na hipokratovom simpoziju Medicina i poezija na Fakultetu za medicino Univerziteta Harvard. 2015. godine otvroila je prvu lakanovsku psihoanalitičku praksu u Sloveniji i 2019. godine prvu lakanovsku psihoanalitičku praksu u Srbiji.

Od 2008 do 2010. godine radila je kao politički savetnik na Ambasadi Kraljevine Danske u Sloveniji. Od 2011 do 2014. godine bila je član udruženja Supruga ambasadora u Australiji, Novom Zelandu, Indoneziji i u državama Južnog Pacifika. Radila je u humanitarnim projektima u Senegalu, Tanzaniji, na Islandu i u Portugalu.

2022. godine bila je kandidat na izborima za prvu predsednicu Republike Slovenije na inicijativu pisaca slovenačkog ustava i prvog ustavnog sudije u Sloveniji dr Petara Jambreka. Njezinu kandidaturu podržali su ustavni sudija dr Tone Jerovšek, prvi slovenački ministar vanjskih poslova dr Dimitrije Rupel, olimpijski šampijon Lovro Kos, pisac i isotričar umetnosti dr Miklavž Komelj itd.

Prevodi iz francuskog, španskog, italijanskog, engleskog i srpskog jezika.

U svom radu posvečuje se pitanjima psihoanalize i politike i kliniki novih simptoma. Od 2018. godine izvodi svoj međunarodni godišnji psihoanalitički seminar. Predava u Srbiji, Sloveniji, BiH, u Francuskoj, Švajcarskoj i u Indiji. Član je Svetskog psihoanalitičkog saveza (AMP).

Тамара Брадић

Тамара Брадић је основну школу "Бранко Радичевић" завршила у Косовској Митровици. После бомбардовања Србије, 1999. године, средњу школу
"Свети Сава" завршава у Београду. Дипломирала је на Филозофском факултету у Београду, на одељењу за психологију 2006. године. У току студија психологије почиње да се образује и за психотерапеута. Пуноправни је

члан Руске професионалне лиге психотерапеута и акредитовани О.Л.И. психотерапеут, докторанд је на хуманистичкм наукама из области уметности и медија.


Од завршетка својих основних студија, дакле од 2006. године, Тамара је прошла кроз више психотерапијских едукација, завршила је 101 курс из Трансакционе анализе, две године је провела у искуственој групи из Гешталт психотерапије, и завршила курс из Аналитичке (јунговске) психологије и креативности на Институту за ментално здравље у трајању од две године. Једини је психолог и психотерапеут у Србији која је због изјаве да није природно да деца одрастају у истополним заједницама искључена из интернационалне едукације за аналитичку психологију, иако је годину дана пре тога у исту примљена са великим похвалама.

Тамара презентује своје радове на Конгресима психолога и психотерапеута у земљи и иностранству (Русија) као и на научним скуповима.
Прошла је кроз шестогодишњу личну јунгијанску анализу, супервизије и бројне сате теоријског рада и има богату психотерапијску праксу.

Њено специфично поље интересовања је питање репрезентације индивидуалне као и колективне кривице у визуелним уметностима у време великих политичких криза.

Поред приватне психотерапијске праксе, организује креативне и образовне радионице за децу и одрасле, бави се друштвеним активизмом.
Удружење за духовни и психолошки развој основала је 28.јуна 2023.године са намером да интегрише своје досадашње поље деловања које обухвата психотерапијску праксу, питања медијске писмености, критику убрзаног технолошког развоја, друштвени активизам и артивизам.