"Како остати човек у доба нечовештва"

Без обзира колико ћете избегавати зло или ћете се трудити да будете смели , опрезни, обазриви, током живота доћи ћете у непосредни додир са оним што се назива зло. Никаква добра намера или лукавство га не може спречити.Што сте опрезнији или прорачунати зло ће пре доћи. Човек има дуалну природу и то чини да је борба зла и добра непрестана како каже Његош. Постоји и борба у човечијој трочланој природи-очувати или негирати духовно;очувати телесно или га жртвовати,смирити психичко или бити вођен нагоном. Постоје агресивни, сексуални и нагон самоодржавања. Агресија има моћ трансформације и то је тачка где се људи саплићу и не прихватају да зло је то њихово сопствено зло.Код нас су преведене три књиге у издању Клиа, Психологија доброте , зла и морала. У психологији доброте Ахтар наводи да је добар човек "који постаје уједно и нормалан човек кроз позитивне особине: храброст , резилијентност и захвалност." Ове особине може да испољи кроз позитивна делања великодушности,праштањем и жртвовањем. Храброст нас позива на свесно прихватање ризика али његова девијација је у превише и у премалом, у бити кукавица и бити контрафобичар, оба причају о храбрости , са зле стране. Захвалност тражи од нас превазилажење грамзивости ,похлепе и признање туђе великодушности.Захвалност није гратификација. Треба разликовати захвалност и од задовољавања телесних потреба.Праштањем постижемо слабљење нагонских тензија и одрицање од садомазохистичких циљева. Праштањем уређујемо свој НАД - Ја и одричемо се садомазохистичких циљева.Над -Ја аутоматски смањује импулс ка супростављању свом доброчинитељу.Присетимо се да је захвалност и да су описане позитивне особине доброте пут ка Обожењу, пут без којег нема индивидуације,као и да се жртвовањем најлакше боримо са злом. Како се борити, ако је свеприсутно зло? Отац Макарије Савински каже да преговара осећај Бога у себи уз већу пажњу и молитву као најсигурнији пут ка добром. Бродски каже да је најсигурнија одбрана од зла крајњег индивидуализма, оригинално мишљење, мушичавост па чак и ексцентричност. То је оно што не може да се глуми,патвори,опонаша, нешто чиме није задовољан навикнути варалица.Свети Оци пак кажу не гледајте у свему имсвугде зло..Зло сваког погађа , али не убија онога који издржи патњу без роптања. Ништа лако се не може покренути и носити наопачке тако лако као нечија представа о друштвеној правди, грађанској савести бољој будућности. Људи су слава и олош свемира говорио је Паскал у 17.веку. Као људи помажемо и наносимо штету. Људи обично раде ствари да уживају или да наносе бол. Оно што зло користи то су људске слабости, тако настаје оно што се назива зло време. Почиње и завршава се превеликом злоупотребом људске слабости, људске нарави или познавањем неурологије и неуралгичних тачака људске душе. Зло занима похлепа, материјално и створиће услове да се људи полакоме. У психологији морала наводи се чињеница да људи не гласају никада за појединце, већ за групе. Групе се на разне начине или из различитих интереса формирају, користећи оно што је Лири утврдио а зове се социометар. Значи људи да би преживели морају да припадају некој групи. Користећи афилијативни нагон све власти праве групе које касније контролишу на разне начине. Структура живота је таква да ономе што сматрамо злим допушта свеприсутност јер се зло пројављује под маском добра. Због тога пажња као веома битна психичка функција у тешким временима прва буде нападнута од зла, тако да није ни чудо колико је пораст дефицита пажње сада код деце и одраслих. Треба то детаљније истраживати. Макијавели каже да време а не људи доносе неред. Актуелно се правда зло злим временом али треба одлучити да ли ћемо пристати на повлачење, дехуманизацију у овој сингуларности свега што вреди.

Др Анђелка Коларевић, психијатар и психотерапеут