Психолошки аспект измене закона о финансијској подршци породицама

ПОВОДОМ АКТУЕЛНИХ ПРИПРЕМА ИЗМЕНА ЗАКОНА О ФИНАНСИЈСКОЈ ПОДРШЦИ ПОРОДИЦАМА СА ДЕЦОМ И НАЈАВЉЕНОМ УВЕЋАЊУ РОДИТЕЉСКОГ ДОДАТКА ( у току је јавна расправа, на којој ће учествовати и представници четри УГ и то УГ НОВА, УГ ПРАВО НА ИЗБОР, УГ ЛРНЕ и УГ ГЛАС ДУШЕ

Познато је да се родитељи невакцинисане деце сусрећу са психолошким притисцима приликом уписа деце у вртиће и школе. То је једно континуирано застрашивање уз неаргументована образложења о медицинским мерама чија безбедност није доказана. На тај начин се годинама у назад ствара једна атмосфера неповерења, док сваки  притисак и дискриминација стварају отпор и лоше међуљудске односе.

У том смислу би најбоље решење била иформисана сагласност, где би фокус био на односу родитељ-педијатар, док би се школа као инститиција бавила образовањем и васпитањем. Међутим, педијатри имају обавезу да пријављују инспекцији родитеље невакцинисане деце, што је савршен начин да се код родитеља створи атмосфера неповерења у педијатре и институције.

Треба имати у виду да наше тело није државна својина и да је такав приступ условљавања, застрашивања и кажњавања у супротности са најосновнијим људским правима. Однос педијатар родитељ је урушен и тиме што се педијатри ретко одлучују да родитељима говоре о могућим последицама ових медицинских мера, које реално постоје и о којима детаљно пишу и њихови произвођачи а сведоче родитељи.

Здравствена политика не би смела да се заснива на прикривању тако важних чињеница и морали бисмо сви да узмемо у обзир етички принцип НЕ НАШКОДИТИ, па би у том смислу приступ сваком детету приликом одлуке о било којој медицинској мери требало да буде индивидуалан где би се нашао начин да се утврди да ли је дете алергично на неку од компонената вакцина.

По нашим сазнањима, то није могуће, па је онда апсолутно у супротности са интересима деце инсистирати на медицинским мерама за које не знамо шта могу да изазову у дечијем телу.
Имајући све наведено у виду, родитељски страх је оправдан а дискриминација невакцинисане деце пре говори да као друштво нисмо спремни да се суочимо са оправданим страховима и да преузмемо одговорност и за негативне последице медицинских мера по угледу на друге европске земље.

Конвенција о људским правима и биомедицини у члану 2., потврђује примат људског бића чији интереси и добробит имају предност над самим интересима друштва и науке.

Када је нека тема комплексна, као што је дискриминација деце због вакцинације онда треба показати ширину и из свих аспеката сагледати овако важну проблематику. Ми смо, као друштво, до сада показали искључиво тенденцију да затварамо очи или да прогањамо лекаре, родитеље и психологе који нам указују на овако важан проблем.

Искрена брига о деци не може се  компензовати новчаном накнадом. Иако је новац важан, ми смо пре свега духовна бића - па ће родитељима увек бити важније здравље њихове деце од новца. Дакле, одлука о томе да ли ће дете, када и којом вакцином бити вакцинисано треба да буде искључиво у домену слободе избора, јер је то једини психолошки исправан начин да се донесе у атмосфери без притиска. Одлучивање које је у најбољем интересу деце могуће је само у атмосфери поверења док се таква атмосфера гради само тамо где постоји слобода избора.

Треба имати у виду да сваки родитељ СНАЖНО ЖЕЛИ ДА ЗАШТИТИ СВОЈЕ ДЕТЕ чим ДРЖАВА утврди све компоненте за имунизацију и испита њихову безбедност и то појединачно за свако дете.

Председник УГ "Глас душе" Тамара Брадић.

Удружење за духовни и психолошки развој "Глас душе"