Што се тиче личних интереса политичара и њиховим амбиција, сасвим је логично да за своје ангажовање (које је увек упитно, јер нам многи од њих намећу теме које нас не интересују и које су суштински мање битне, а све у циљу задржавања својих личних позиција, јер су кључне теме забрањене), очекују и неку личну корист.
Сви ми очекујемо да будемо на неки начин награђени за свој труд.
Међутим, кључно је питање, коме је битно то што они мисле да је битно, као и који су лични мотиви бављења политиком?!
Сви знамо колико нашег новца одлази на политичке кампање као и накнадно за све странке у политичком животу као и за посланике.
И онда, када осмотримо чиме се они заправо баве, под чијим су утицајем и контролом и да уствари не могу да остваре ни делић онога што обећавају у предизборним кампањама, питање које се поставља је чему све то?!
Коме је то потребно?!
Видите ли како су се сада сви ућутали, протести пропали, али мандати ће бити подељени и прихваћени без обзира на онолику халабуку око лажних и покрадених избора.
Зато, немојте дозволити да вас било ко икада позива на осећај кривице када вам кажу "народ не зна, народ не разуме, народ је пасиван и неосвешћен" и сличне фразе за регулацију њихивих личних фрустрација својим сопственим приватним животима.
Тамара Брадић, председник Удружења "Глас душе"
Нема коментара:
Постави коментар