СТРАТЕГИЈА „ДРЖ' ТЕ ЛОПОВА!“

Стратегија „Држ'те лопова!“, у ситуацијама снажне медијске цензуре и друштвене неслободе, увек је била врло делотворна. Тако функционишу сви тоталитарни и глобалистички системи данас, а слично су функцонисали и у прошлости. Разуме се, у зависности од циља ком се тежи, односно циља који се прикрива, зависиће и практични изглед ове стратегије. Треба рећи да се, осим генералног плана који несумњиво постоји, врло често различите разраде, на нижим гранама овог монструозног дрвета преваре, несвесно примењују. Због светског дугогодишњег тренда негативне кадровске селекције, људи задужени за регулисање базичних животних потреба становништва углавном су, због своје моралне недоследности и очигледне духовне слабости, слепи за оно што заиста чине. Наравно, корупција, која у разноразним видовима као канцер веже све носиоце извршних власти, игра своју пресудну улогу у овом „слепилу“ одговорних. Другим речима, као морални принцип прихвата се став да уколико можеш финансијски да ућариш спровођењем неког садржаја који ти је прослеђен, нећеш се упуштати у дубље разматрање природе и стварних и дугорочних последица по људе које ће овај садржај погодити. Разуме се, овај финансијски ћар јесте тзв. „машћење брка“ или „парче погаче“ коју ћеш добити „преко хлеба“, да ли у виду конкретне материјалне користи, да ли у виду положаја и привилегија, а не неко редовно примање које се може очекивати за обављени посао. Стога ова стратегија има и тај сегмент свесног или несвесног пристајања на лаж због „мира у кући“ и „углед у друштву“, па иако људи углавном знају да је у току операција „Држ'те лопова!“ учестувују, на њу пристају или им она не смета јер „ништа не могу да промене“. Тако она и опстаје као делотворно оружје.

Срби данас живе углавном у држави коју сматрају матицом, иако она, без озбира на свој назив, није њихова матица већ само део распарчаног и окупираног животног простора који је одвајкада био српски животни простор и стварна матица Срба. На челу ове окупираног парчета српског животног простора, који називамо Републиком Србијом, налазе се људи који стратегију „Држ'те лопова!“ стриктно и доследно примењу већ годинама. Питање Косова и Метохије данас је једно од оних питања на којима се најбоље види функционисање ове статегије. Она с једне стране треба да велеиздајнике представи као борце за националну ствар – па се стога они (на челу са Александром Вучићем), који својим преговорима, договорима, руковањима, дозволама, дипломама, налепницама, позвним бројевима, регистрацијма, разним другим „небитним“ признањима и „ширим сликама“ омогућавају стварање лажне државе тзв. Републике Косово, медијски представљају као већи Срби од свих икада рођених и као најјаче бране Косова и Метохије вредне сваког поштовања. С друге стране, не ради се једино о стварању неке нове државе која је по вољи ЕУ и САД, већ и о даљем уништењу и распарчавању српског животног простора, тиме и уништењу још једног великог народа који је у свом духу увек имао творачку моћ која је могла да покрене рушење и много снажнијег непријатеља него што је то данас, већ врло трула, ЕУ. Потребно је, стога, распарчати, преименовати и тиме што је могуће више уништити тај творачки дух Срба који свој темељ има у моралним принципима који нису од овог света али су овом свету јасно објављени, и тиме као став неоспорни. Тим уништењем осим што ће бити уништен конкретан непријатељ, Срби, већ ће се на још једном примеру доказати бескрајну снагу апсолутне релативизације, тј. како је могуће лаж показати као истину, односно убицу као жртву.

На исти начин делују одговорни у Српској Православној Цркви, те уместо да бране, чувају, учвршћују и шире Православље, они га фарисејски и лицемерно разводњавају, релативизују и уништавају. То је израз „духа прилагођавања“ а који је у потпуности стран хришћанству и његов је најжешћи противник. Овај вид фарисејства јесте специфичан, верски вид стратегије „Држ'те лопова!“, и он је далеко опаснији од отвореног богоборног пута, који се спроводио чистом силом 

и мржњом према Богу и верницима (као што су то радили бољшевици). Отворена сила, колико год да је страшна, с једне стране, може физички и духовно да сломи човека, с друге, физички сломљеног (или убијеног) човека духовно може и да уздигне далеко изнад духовних стајалишта на којима је човек био пре овог страшног богоборног напада и на које можда не би никада ни досегао да напада није било. Тим својим уздизањем човек несумњиво односи победу над силеџијама који остају немоћни и без икакве снаге да оваквог човека сломе за вечност. Фарисејска стратегија, пак, у далеко већем броју и далеко страшније духовно убија људе јер им постепено одбацивање Бога, а лицемерје је најгори облик одбацивања Бога, приказује као подношљив, прихватљив и лак начин бивствовања у овом свету. На примеру јеврејског народа најбоље се види колико је ова стратегија погубна за један народ. Сила која је отворено стискала и ломила Јевреје (било она египатска, вавилонска, римска) није успела у томе да заувек народ отргне од Бога. Фарисеји су, пак, успели да читав јеврејски народ, сопствени народ, гурну у погибељ богоотпадништва убијањем Сина Божјег, убијањем Месије којег су вековима чекали. Уместо да збришу своје лицемерне и корупмиране вође који су их држали у духовном мраку, одржавајући некакву форму, лажно служећи Богу, разапели су сопственог духовног ослободиоца - Сина Божјег.

Стратегија „Држ'те лопова!“, који год пример узели, и колико год он стар био, увек потврђује своју моћ у неслободном и тоталитарном друштву какво је и ово наше данашње. Неслободно друштво, значи друштво које не жели Бога, јесте, пре свега, друштво лажи, свих оних видова лажи које се, пре свега, сматрају „прихватљивим“ лажима јер омогућавају човеку да у комфору лажи живи глумећи праведника све време, тобоже, борећи се против неправде по том принципу „држ'те лопова“. У тим лажима човек не види сопствени грех и нема никакву потребу да исповеда нешто што је за њега самог, и за оне које слуша и поштује, прихватљиво. Тако изостаје и покајање као наше најјаче оружје у овом свету. Зато су „прихватљиве“ лажи по душу човечију горе од свих оних отворених, па је, стога, и стратегија „Држ'те лопова!“ опаснија од свих логора и гасних комора јер душу не убија метак и насиље већ л

Др  Предраг Јакшић