У башти душе, где цветају снови,
Пријатељство је као слатки мед људске душе.
Заједно се смехљавамо под небесним бојама,
У веселим тренуцима, срце у весељу гори.
Кроз мрачне ноћи и тежак додир горчине,
Твоје топло покриће пружа приврженост.
Пријатељство стих који пишемо заједно,
Са именом на везаном пергаменту небеском.
У галерији сећања, слике нашег смеха,
Као светле звезде, светле нашег треперења.
Пријатељу, у тишини и бесконачном разговору.
Ти си сунце што осветљава моју свакодневну приповест.
Срце је музика, пријатељство је плес,
Заједно летимо као слободни ветру.
Живот је пут, ти саговорник на путу,
Пријатељство наше песме, вечне бескрајне.
Снежана Нена Милошевић Новинар
Нема коментара:
Постави коментар