Тамара Брадић, психолог, психотерапеут и председник Удружења "Глас Душе" говорила је на трибини "Како остати човек у доба нечовештва" у СКЦ "Ћирилица" у Београду.
Доба зла као и доба добра никада не престаје. Зло опстаје онда када изгубимо фокус, огњиште што је веома лако у савременим свету у коме је Запад постао персонификација цивилизованог друштва које треба да се одбрани од најезде варвара. Притом, Запад дефинише ко су "варвари". Данас се на Косову и Метохији штите интереси Запада а не Срба са КиМ, па у том контексту не можемо да говоримо о фер плеју и могућности прихватања борбе такве каква јесте.
Дакле, тек када нам буде јасна структура савременог света биће јасно да је све што се дешава последица колонијалног империјализма, да се ради о наслеђу тог савременог, цивилизованог, демократског друштва које уопште не види да је СТРАДАЊЕ ДРУГИХ ВРЕДНО ПАЖЊЕ.
Колективно ћутање јесте присутно, за то можемо да захвалимо нашем образовању, пропаганди, медијској цензури, застрашивању свих оних који се усуде да дају аутентичан одговор на манифестно зло. Наше вишедеценијско васпитавање условљавањем прави од деце подмитљиве људе, који никада не развију могућност да креативно одговоре на свакодневницу.
Конформизам и лични интереси су присутни тамо где има егоистичног самољубља које долази из страха да се погледа у себе, у душу која пребива у летаргичном сну.
Како против зла?!
Да носимо терет једни другима. Према учењу светог Јована Дамаскина: "Оно што није преузето није ни идцељено". Да се вратимо Богу (вери), ближњима, да погледамо једни друге. Да се чувамо зависти. Негујемо племенитост али и да смањимо оштрицу своје интелигенције. Човек који дела из љубави, чак и кад је веома проницљив, труди се да помогне а не да унизи брата свог.
Борба против сваког зла постиже се љубављу, стрпљењем и незлопамћењем. Разговарати о страху од смрти, али се ослободити и идеје о слави и материјалном богатству.
Духовни оци кажу да у животу постоје три врсте невоља: оне које потичу од ђавола, затим од људи - који оговарају и клевећу и од нас самих - греховног живота. Међутим, то није ништа ново, људи одувек пате, страдају како од духовних тако и од телесних невоља.
"У свету ћете имати жалости, али не бојте се ја сам победио свет".
Три важна ступња духовног развоја су очишћење срца, просветљење ума и обожење.
Важно је да знамо да нема брзих и лаких решења. За све што вреди потребан је труд и стрпљење. Оптимистично је то да ми, људи, имамо природну потребу за складом и хармонијом упркос постојању деструктивних сила у нама и око нас.
Снимак👇
Нема коментара:
Постави коментар