Српкиња сам ја

 

Куда год кренем, зауставе ме сви. Питају ме: 'Селе дакле си? Ко ти даде такве косе сјајне? Ко ти даде очи плаве? Ко ти даде душу такву милу? Весело срце, песма, весеље. Осмех драг. Сви питају, одакле сам, свако хоће да зна. 

Шта да ти одговорим, брале, постиде се кад ме тако хвале. Коса ми је шумадијско класје. Очи су од Дунава плаве. Срце ми је весело, Војвођанска струна. Душа ми је ми је Косово, љубави пуна.

Долазим из најлепшег краја, све људе волим, моја земља ми је дала Словенска душа весела песма. Најлепше цвеће што у пролеће цвета, то је моја земља. Сврати странче у Србију моју да видиш сву ту лепоту. Сву лепоту мога краја, љубав, срећу, бескраја. Овде су весели људи, сви пријатељу дођи ти. 

Куда год кренем, зауставе ме сви. Питају ме:Селе одакле си?' Шта да ти одговорим, брале, постиде се кад ме тако хвале. Хвали се сунце месецу да осветли цео свет. Дична јесам ја што сам Српкиња. Хвали се месец сунцу да обасја цео свет. Поносна јесам ја што сам Српкиња. На небу су звездице мале. Целим небом сјаје. Најлепша звезда на небу сја. То је моја земља, Србија. 

Цео свет нек чује, цео свет нек зна, поносна Српкиња сам ја.

Снежана Нена Милошевић, новинар

Песма Српкиња сам ја.
Такмичење песничко стваралаштво Републике Српске Бељина 2018 године друго место.Песма објављена у енциклопедији Српских песама Републике Српске.