Семе је бачено,
Цвет да процвета,
Мир да мириши
На многа љета,
Живота овог,
Једног што сеје,
Срце да куца
И да се смеје.
Путеви нови,
Лепа одела,
Јасни нам погледи,
Дигнута чела.
Чило и ведро
То срце бије,
Шта је то семе
И какво ли је?
Шта нам све вреди
Душа мирна није.
И све је ту је,
И ничег нема.
Свадба без Младенца
Џаба се спрема.
Док мед низ длан нам
На патос пада,
Воде и слатког
Нема без слада.
И шкрипи нешто,
А ђерам није.
Празно је нешто,
Џепови нису.
И црно сиви,
А бело груби.
Газимо земљом
Док тмина руди.
Шта нам све вреди,
Кад нисмо људи.
Када смо дали
Што с’ не сме дати.
Понадали се
Неће се знати.
Па продали
Што с’ не продаје.
И издали,
Што се не издаје.
И рам је диван,
Позлата сија,
Око огледала
Од злата змија.
Лице нам младо,
Осмех се лије,
Срамотну тајну
Осмех да скрије,
Шта нам све вреди,
Душа мирна није.
И сузе теку
И јецај јечи
ка искупљењу
да нас лечи
А све од тога
И више тога.
Нема ван Бога,
Нема без Бога.
И сан је дошао,
Вечера мрсна,
Здравица пала,
Слава је крсна.
Погача ту је,
Вино се пије,
Грло је суво,
Заборав сније.
Шта нам све вреди
Душа мирна није.
Да ли ће доћи?
И шта нам треба?
Кад и погаче је
Већ преко хлеба.
И преко прече,
И преча пече,
Кад кукавичлук
Чвор нам пресече.
А Песма пева,
И пише Писмо,
Шта нам све вреди
Кад људи нисмо.
То семе јаве,
Не илузије,
Од посебнога
Посебније.
Шта нам све вреди
Душа мирна није
Ван Косова и Метохије.
Шта нам све вреди
Душа мирна није
Без Косова и Метохије.
Ди’ ће се магла,
Стег да се вије,
Разданиће се,
Бој да се бије.
П. Ј. ("Горња соба", ПЈ, Стара Пазова, 2018)
Нема коментара:
Постави коментар