Мало(Грађани) глобалног доба

 

 

Хегемонија се у прошлим временима постизала употребом силе, данас се она чешће постиже снажаним економским и културним утицајем коришћењем механизма глобализације.Тежња ка свеопштем изједначавању и међузависности постала је беспрекорна. Истина је, ствари су одувек имале трунке другог у себи, то никада није било упитно, али сада у ери глобализма недостаје самосталност, уништавају су националне државе а на националну свест се гледа као на погубну по друштвени развитак док се туђе апсолутно велича на начин који није причагођен нашем поднебљу и систему вредности. Сматрам да већина слободно може да преузме статус малограђана глобалног доба који су у потпуности одсечени од свог духовног развоја.

Антонио Грамши, италијански филозоф и филолог, концепт хегемоније развија на посебан начин.
Покушао је да објасни зашто у Италији није дошло до побуне политички и економски депривилегованих класа и како је владајућа класа успела да наметне своју идеологију без употребе силе. Наиме, у времену ширења свести о грађанским правима и успона других група за притисак, контрола над народом се мора спроводити у форми достизања сагласности.
Владајућа класа властите интересе представља као интересе за опште добро и то ради на два начина: путем директних облика вршења власти (законодавство, полиција, војна присила) и репродукцијом хегемоније цивилног друштва тако што омогућава да шири слојеви становништва "спонтано", пристају на општа упутства која владајући слој намеће друштвеном животу, односно на вредносни систем капитализма. Грамши посебно истиче улогу интелектуалаца, школе, цркве и масовних медија, који свако на свој начин дају легитимацију владајућој групи и њиховим интересима који су у основи економски. Задатак интелектуалаца је успостављање хегемоније. На највишем нивоу они стварају филозофију, науку и уметност, док на нижим нивоима они руководе већ постојећим корпусом знања и идеологије радећи у образовним систему, културним институцијама и медијима. За Грамшија хегемонија није пуки израз доминације већ њен ПРЕДУСЛОВ зато што нека одређена друштвена група не може за себе обезбедити извршну власт уколико није раније успоставила идеолошку хегемонију над друштвом.
Концепт хегемоније указао је на потребу плурализма и стварања многих нових друштвених покрета који су настали током последњих двадесет година (као што су зелени, покрети различитих етничких и сексуалних мањина).
Свака сличност са тренутним стањем у нашем друштву као и са начинима одржавања статуса кво верујем да ни мало није случајна.

Тамара Брадић, председник Удружења "Глас душе