Зашто избегавамо решавање конфликата?

 

 Неспособност уласка у конфликт доводи до нагомилавања агресивности која се често испољава тамо где јој није ни време ни место и одлична је подлога за разне психосоматске болести.

Важно је да не заташкавамо, да не стављамо под тепих оно што нас тишти зарад одржавања "складних" међуљудских односа. Некада је довољно да минимално ризикујемо и отворено кажемо шта нам то смета, са чим се не слажемо и шта нас повређује како би нас саговорник разумео. Наравно да је увек боље рећи одмах, него чекати да се нагомалају такве ситуације.
Када отворено кажемо, то не значи да смо груби, већ да се активно заузимамо за себе и да желимо да сачувамо однос.

Разговарамо онда када нам је стало до другог људског бића, избегавамо разговор онда када смо уплашени од могућности да би наш однос могао да се развија, да напредује, онда када нисмо спремни на промену. Онда када не желимо да преузмемо део своје одговорности за то што се однос прекинуо.

Тамара Брадић, психолог, психотерапеут, председник Удружења "Глас душе".