Економски фанатизам

 

Ја заиста верујем да већина учесника протеста није свесна да је промовисање појединачних протеста заправо превенција оних суштинских.

Раскомадани у борби за појединачна људска права, од права родитеља за своју децу, преко права са очување животне средине, породичних вредности, права пензионера, ослобађање медија, права заштитника животиња и свих осталих, заштите своје ОКУПИРАНЕ територије (што се као суштински проблем најмање спомиње), ми водимо појединачне битке и протесте који су апсолутно безопасни уколико остану без најширег хоризонта "великог неслагања". Све ове појединачне битке се не супротстављају ЕКОНОМСКОМ ФАНАТИЗМУ. 

Сведоци смо аутистичног индивидуализма, што можемо да видимо на основу тога колико су минималне шансе да се повежу и заједнички делују сви активисти, покрети, удружења и странке.

 Ово неслагање је одвојено од неке шире перспективе, аутоматизовано је. На њему се радило, постоје задужене организације за пласирање дезинформација како би се спречило уједињење које би водило ка промени. Да не спомињем особине личности и карактере људи који су на позицијама да о својим организацијама одлучују.

 Када се све то заједно узме у разматрање, више је него јасно да нема праве критике система. 

Тамара Брадић, психолог, психотерапеут, председник Удружења "Глас душе"