- Рад са Сенком (личним мраком, слабостима, искушењима) јесте дуготрајан психотерапијски процес, који нас доводи у једну апсурдну ситуацију да што више разумемо своје поступке Сенка постаје суптилнија али гушћа и "већа", самим тим изазовнија за разумевање.
То су оне ситуације када је човек у животу све постигао, створио, изградио али упркос томе напрасно се идентификовао са фигуром врхунског ауторитета и постао осион, недодирљив, несарадљив. Дакле, Сенка га упозорава, као да каже: "Браво, цар си, али нећеш бити задовољан, и даље ће те пратити твоји унутрашњи саботери, све док се не сетиш да је кључно да будеш добар, добар човек - јер без доброте нема среће и задовољства."
Цела "филозофија" психотерапијског процеса могла би се сажети на разумевање
својих слабости, што је итекако блиско разумевању наше пале, грешне природе.
Разумевање своје Сенке захтева од нас да:
1. Престанемо да кривимо друге (што не искључује важност разумевања друштвеног контекста у ком живимо).
2. Тражи од нас да преузмемо одговорност. (што не искључује моменте опуштености и одмора).
3. Тражи од нас да идемо полако. (што не искључује моменте када треба да испратимо свој унутрашњи глас упркос свим могућим подразумеваним концептима).
6. Тражи од нас да жртвујемо идеале о савршенству.
7. Тражи од нас да разумемемо да је кључно "Нека буде воља твоја".
Рад са Сенком нас води супротно од колективног налога да се мисли позитивно, буде продуктиван по цену свог емотивног благостања, усредсреди искључиво на оно изван себе и штити слика о себи (што не значи да треба да се препустимо својим афектима и уништавамо слику о себи у интеракцијама са људима и јавном простору).
Рад са Сенком тражи безгранично стрпљење, што је идентично са "Стрпљен спашен", фину дискриминацију (која подразумева да се одрекнемо својих предубеђења да нам је сваки добар човек препрека и непријатељ чак иако је неистомишљеник), тражи саосећање.
Научити живети са Сенком је животни изазов.
Тамара Брадић, психолог, психотерапеут, председник Удружења "Глас душе".
Цела "филозофија" психотерапијског процеса могла би се сажети на разумевање
својих слабости, што је итекако блиско разумевању наше пале, грешне природе.
Разумевање своје Сенке захтева од нас да:
1. Престанемо да кривимо друге (што не искључује важност разумевања друштвеног контекста у ком живимо).
2. Тражи од нас да преузмемо одговорност. (што не искључује моменте опуштености и одмора).
3. Тражи од нас да идемо полако. (што не искључује моменте када треба да испратимо свој унутрашњи глас упркос свим могућим подразумеваним концептима).
4.Тражи од нас да продубимо свесност (целоживотни задатак, захтева свакодневну будност која подразумева толеранцију за своје и туђе слабости све док постоји иницијатива да се на слабостима "ради".
5. Тражи од нас да одржавамо парадокс. 6. Тражи од нас да жртвујемо идеале о савршенству.
7. Тражи од нас да разумемемо да је кључно "Нека буде воља твоја".
Рад са Сенком нас води супротно од колективног налога да се мисли позитивно, буде продуктиван по цену свог емотивног благостања, усредсреди искључиво на оно изван себе и штити слика о себи (што не значи да треба да се препустимо својим афектима и уништавамо слику о себи у интеракцијама са људима и јавном простору).
Рад са Сенком тражи безгранично стрпљење, што је идентично са "Стрпљен спашен", фину дискриминацију (која подразумева да се одрекнемо својих предубеђења да нам је сваки добар човек препрека и непријатељ чак иако је неистомишљеник), тражи саосећање.
Научити живети са Сенком је животни изазов.
Тамара Брадић, психолог, психотерапеут, председник Удружења "Глас душе".
.jpg)
.jpg)
Нема коментара:
Постави коментар