Трауме родитеља и дечији симптоми

Ћутање и изостанак признања трауме опасни су за родитеље али и за њихову децу. Они који су преживели физичко или сексуално злостављање у детињству често имају амнезију јер је то био једини начин да наставе да живе. Међутим, неретко се дешава да њихова деца имају необичне симптоме који настају услед породичних сабласти. Уколико желимо да наша деца трпе што мање последице наших трауматских искустава важно је да се бавимо својим траумама. То није ни најмање лако али јесте лековито.
Најбољи начин да помогнете свом детету јесте да се потрудите да вама буде што боље.

Деца често носе паразитске предачке емоције које заустављају развој али су и позив за родитеље да отпетљају своју трансгенерацијску трауматску анамнезу.
Разговор о трауматским искуствима у присуству деце, уз стручно вођење психотерапеута је благотворно. Све што остане неизречена тајна има тенденцију да се испољи у виду дечијих симптома чији је циљ позив на излечење родитеља. Врло брзо, када се открије порекло симптома, деца престају да буду болесна, што зависи од тога колико су родитељи спремни да преузму властите емоционалне тешкоће.

Тамара Брадић, психолог, психотерапеут, председник Удружења "Глас душе".